Аца Кулић лично анд персонално…

Postpraznično-prvomajska priča

Mali, zamišljeni dijalog dvojice proletera:

Radisav: Zašto ste zabrinuti, prijatelju?

Milisav: Zbog krize druže, zbog krize…

Radisav: Šta se vas tiče ta kriza, moliću lepo?

Milisav: Brinem se za posao. Bez posla nema plate, bez plate ne mogu da kupim hranu, da platim račune za struju, vodu, grejanje…

Radisav: Bojim se da ne shvatate težinu problema. Vidite, mogao bih da živim sa činjenicom da umirem od gladi ili da se smrzavam, ali da hodam neuredan, smrdljiv i prljav – to već ne bih podneo!

Milisav: Shvatam! Ja umirem od gladi, ali ima i gorih stvari. Zamislite da se pojavite na razgovoru za posao, odelo vam poderano, kosa neočešljana i brkovi potkresani nakrivo! Nije to mala stvar… Nego, imate li posao?

Radisav: Imam, ali ne dobijam platu već šest meseci.

Milisav: Pa šta biste hteli, prijatelju!? Vi barem idete na posao! Šta je sa hiljadama onih beznadežnih koji sede kući?

Radisav: Njihovi brkovi ne moraju biti besprekorni!

2 реаговања

  1. Tužna stvarnost viri iz ove priče. Mnogima je baš tako. Nažalost.

    3 маја, 2011 у 3:40 pm

  2. mnogima je bilo tako, mnogima ce tek biti… svako vreme nosi sa sobom po neku tuznu stvarnost.

    3 маја, 2011 у 3:59 pm

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s