Аца Кулић лично анд персонално…

Balada o Crvenom Brdu

Bilo jednom jedno brdo, zeleno, veliko i ponosito. Hiljadama godina pozdravljalo je sunce i mesec, leto i zimu, kišu i vetar…

Jednoga dana došao je čovek. Zastao je, pogledao i seo pokraj njega. Učinilo mu se da to brdo nije kao i sva druga brda. Vetar mu je šapnuo da ono nešto krije. Čovek je razmišljao dugo – Šta bi to jedno brdo moglo da krije ispod svojih skuta? Nije mu odmah bilo jasno… Zatim je došla kiša. Rekla je da brdo krije sreću. Opet tajac, zbunjenost i razmišljanje… Zatim je došla noć. Rekla mu je da počne da kopa, i da će naći sreću ispod njegovih skuta. Čovek je kopao… Zatim je došao i dan. Čovek je kopao i dalje, ali sreću, onakvu kakvu je zamišljao, još uvek nije našao.

I tako već stotinama godina unazad, danju i noću, leti i zimi, po kiši i vetru. Njegova deca, unuci i praunuci… Svi i dalje tragaju za srećom.

Našli je još uvek nisu…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s