Аца Кулић лично анд персонално…

Decembar

Ja, radujem se dok gledam te nasmejane mlade ljude oko sebe. Decembar je mesec kada su svi oni tako srećni što se bliži Nova godina i ostali praznici. A ja, ja sam sve to već mnogo puta prošao. I uvek sam mislio da će se ostvariti sve one naše međusobne čestitke – „da nova bude bolja od prethodne“. Ali ne, nije tako uvek bilo. I što je najgore teško da će ikada i da bude.  Slavili smo prolaz naše mladosti i naših najlepših trenutaka, a nismo bili svesni toga.  To nije bilo slavlje, već sahrana. Sahrana jednog lepog i boljeg vremena u kome smo bili srećni i bezbrižni. Lagali su nas svi, rekli su da će nam biti bolje nego što je do tada bilo. Ali neka su, opraštam im to.  Sada shvatam da je to tako moralo da bude. Gledam stare slike i po nekad mi krene po koja suza. Neki ljudi više nikada neće biti zajedno. Jebeni sistem je učinio svoje, bilo je nemoguće da svi i dalje budu na okupu. Morao je svako da krene svojim putem…  Odlaze i dalje, ja polako ostajem sam.  Pomalo me je strah zbog toga, ali takodje, strah me je da i sam krenem negde. Da bih otišao morao bih nešto i da ostavim. A strah me je i toga… I ova godina je otišla. Nekada, u zlom vremenu koje nailazi plakaću i za njom, kao i nad starim slikama što se tope u mutnoj bari mojih lepih sećanja…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s